Ова техника вежбе дисања може да ублажи стрес

Сваког дана удахнемо хиљаду пута а да тога нисмо свесни. Овај процес дисања има за циљ да узме кисеоник и избаци угљен-диоксид. Вежбе дисања ће имати више користи од ове две ствари. Способност да контролишете дах ће вам помоћи да смањите стрес и побољшате одређене функције у телу.

Предности вежби дисања које се не смеју пропустити

Главна предност вежби дисања је контрола стреса. Ментална стања која су увек депресивна ће изазвати одговор тела „бори се или бежи“ као реакцију на стрес или опасне околности. Одговор тела ће покренути ослобађање хормона адреналина који утиче на повећање крвног притиска и откуцаја срца. Реакција на стрес и ослобађање адреналина је важна када сте у опасној ситуацији. Проблем је у томе што ако доживите продужени стрес, тело ће наставити да лучи адреналин чак и када нисте у опасној ситуацији. Ово стање може изазвати поремећаје као што су хипертензија и срчани проблеми.
  • Вежбе дисања ће вам помоћи да контролишете ниво стреса. Дубоко дисање са мишићима дијафрагме може зауставити реакцију тела на опасне услове: Стабилизацијом откуцаја срца.
  • Смањује крвни притисак.
  • Смиривање ума.
То значи да вежбе дисања могу изазвати релаксацију вашег тела. Осим што смањују стрес, вежбе дисања могу повећати и стабилност мишића трупа који служе за дисање. Са овим, тело постаје јаче када се ради више напорних физичких активности.

Неке технике вежби дисања које се могу испробати

Постоји много вежби дисања које можете испробати. Требало би да почнете са техником дисања која је најлакша или у којој највише уживате. Ево низа техника дисања које можете изабрати:

1. Дисање стиснутих усана

  • Врат и рамена су опуштени.
  • Затворите усне и полако удахните кроз нос бројећи до два.
  • Стисните усне као да звиждите.
  • Издахните из уста бројећи до четири.

2. Вежбе дисања дијафрагмом

  • Лезите на леђа са савијеним коленима и главом подупртом јастуком.
  • Ставите једну руку на горњи део груди, а другу испод грудне кости (горњи део стомака) да осетите како се дијафрагма помера.
  • Полако удахните кроз нос и издахните кроз стиснуте усне.
  • Осетите кретање дијафрагме и држите горњи део груди мирним док вежбате ову вежбу дисања.

3. Лавље дисање (симхасана)

  • Седите у најудобнији положај, прекрштених или прекрштених ногу.
  • Притисните дланове на колена са отвореним прстима на коленима.
  • Дубоко удахните док широм отварате очи.
  • У исто време отворите уста и гурните језик надоле као да ћете лизати браду.
  • Издахните кроз уста док испуштате дуги 'хаа' звук.

4. Ситали дах

Ова вежба дисања може вам помоћи да снизите телесну температуру и опустите ум. С обзиром да се ова техника дисања практикује удисањем кроз уста, уверите се да ваша соба нема прашине и других загађивача ваздуха. Ево како:
  • Изаберите удобан положај за седење.
  • Исплази језик.
  • Пресавијте језик тако да се две спољне стране језика сретну у средини. Можете стиснути усне тако да вам језик буде у савијеном положају.
  • Удахните кроз уста и издахните кроз нос.

5. Дубоко дисање

  • У стојећем или седећем положају, лагано повуците лактове уназад тако да вам се груди више шире.
  • Дубоко удахните кроз нос.
  • Задржите дах на број до пет.
  • Полако издахните кроз нос.

6. Брујање пчелињег даха (брамари)

  • Седите у најудобнији положај.
  • Затворите очи и покушајте да опустите мишиће лица.
  • Стави кажипрст трагус хрскавице или мала хрскавица испред ушног канала.
  • Удахни.
  • Док издишете кроз нос, притисните трагус хрскавице кажипрстом.
  • Са стиснутим уснама испуштајте мрмљање што дуже можете док издишете.

7. Резонантно дисање

  • Удахните бројећи до пет.
  • Издахните бројећи до пет.
  • Урадите овај образац дисања неколико минута.
[[повезани чланци]] Ово су неке вежбе дисања које можете да испробате. Ако сте заинтересовани, можете одвојити време да вежбате дисање пет минута сваког дана. Трајање вежбе дисања се може продужити ако се више навикнете на њу и постане лакше дисати са техником вежбе дисања коју одаберете. Такође можете да вежбате ове технике дисања ако осећате потребу да се опустите или смирите ум у било ком тренутку.